3. МАРТ 2024. У ЗНАКУ МИЛЕТА ПАУНОВИЋА И 5. МЕМОРИЈАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА У ЊЕГОВУ ЧАСТ!
РЕЗУЛТАТИ ПО КАТЕГОРИЈАМА 03.02.2024
РЕЗУЛТАТИ – ПРЕТКАТЕГОРИЈА
РЕЗУЛТАТИ – I КАТЕГОРИЈА
РЕЗУЛТАТИ – II КАТЕГОРИЈА
РЕЗУЛТАТИ – III КАТЕГОРИЈА
РЕЗУЛТАТИ – IV КАТЕГОРИЈА
РЕЗУЛТАТИ – V КАТЕГОРИЈА
РЕЗУЛТАТИ – VI КАТЕГОРИЈА
РЕЗУЛТАТИ – II КАТЕГОРИЈА – КАМЕРНИ АНСАМБЛИ
ТАКМИЧЕЊЕ 03.03.2024, А ПРИЈАВА ТРАЈЕ ДО 23.02.2024. год.
Ове године Удружење музичких уметника “Артист” у сарадњи са УШ “Стеван Мокрањац” организује меморијално такмичење дувача у част музичке легенде неготинске крајине, Милета Пауновића, који је без сумње и заслужио да се његово име памти и преноси на нове генерације младих музичара, како наше школе, тако и нашег града.
У својој плодној уметничкој каријери, Миле Пауновић је учествовао често на традиционалним такмичењима музичких школа и академија Србије и тако скренуо је пажњу ширe јавности освајајући многе награде и признања. Такође је био активан у раду неколико културно-уметничких друштава. Као солиста или члан оркестра био је често гост радио и телевизијских емисија.
Са својим ученицима освајао је све најпрестижније награде, а постхумно, добија Награду за животно дело Заједнице музичких и балетских школа Србије.
ПРОПОЗИЦИЈЕ ТАКМИЧЕЊА
Loading…
Reload document 
Open in new tab КАКО СЕ ПРИЈАВИТИ
Молимо учеснике 5. меморијалног такмичења “Миле Пауновић” да преузму пропозиције и попуне ПРИЈАВУ најкасније до 23.02.2024. год.
Loading…
ПОПУЊЕНУ ПРИЈАВУ доставити и на и-мејл адресу: artistudruzenje@gmail.com
Исти формулар користите да пријавите, и дуваче, и камерне саставе.
ТAКМИЧАРСКА КЊИЖИЦА – РЕДОСЛЕД ПО КАТЕГОРИЈАМА:
Loading…
Видимо се у Неготину 03.03.2024. год. Добро нам дошли!
Проф. Миле Пауновић
Маестро Миле Пауновић и Балкански Источници
Миле Пауновић – чаробњак трубе
Лепота, складност, покрет, узбуђење, енергија - мноштво појмова садржано у једној речи. Труба. Труба Лујa Армстронга, Драгачевска труба, труба Јужне пруге али и труба Милета Пауновића. Овај човек је цео свој живот и љубав посветио једном инструменту. Његов говор нису биле речи већ дивне мелодије, саткане ритмичким и звучним вибрацијама, које се нижу по неком свом реду и значењу. У њима препознајемо поетику фолклорне душе и музичку традицију једног поднебља. „Знате шта професоре, ја свирам народњаке. Ја свирам народну музику“. Ове речи које је један дечак изговорио своме цењеном професору, од кога му је зависило даље школовање, била је велика храброст али и искрен став да изкаже своју љубав према музици коју је највише волео. И та реченица „Знате шта професоре ја свирам народну музику“, пратиће га кроз живот и пробудити у њему невероватне музичке идеје, ритмове и мелодије. Миле Пауновић није само пуки извођач већ и стваралац народне музике. Питате се како? Па лако. Увек неко створи да би народ прихватио. Почнимо редом. У селу Црномасницa 13ог. фебруара 1955. године из мешовитог брака дошао је на свет дечак кога прозваше Миле. Мајка Српкиња а отац Влах. Река Тимок која протиче поред села створила је посебан амбијент природног јединства неба и земље. Дечак је растао уз реку и музику свога краја. Свадбе, славе, заветине као да су на њега оставиле много већи утисак него школа коју је похађао. Музика код Влаха је ритуални део свих светковина, па није чудо што је ово младо биће било опседнуто звуцима фруле, кларинета, трубе. Почо је да свира фрулу. Осмогодишњу школу похађао је у Браћевцу, родном селу своје мајке. Стриц, који је увидео дететов таленат, у договору са родитељима, покушава на све начине да помогне музичком образовању свога синовца. За почетак даје му свој кларинет, јер је и он свирао, да би га ипак одвео у село Вратну код трубача Јове Даниловића. „Мајстор“ Јову нађу у Уровици. Овај обећа да ћe дечка научити да свира, под условом да летњи школски распуст проведе код њега. И ту су почели први часови трубе. Као прави шегрт Миле је цели дан проводио у пољу, чувајући овце, косећи траву,копајући башту, да би увече уморан научио по неку песму или коло. Цео „музички занат“ трајао је два летња школска распуста. И као што бива ученик је превазишао учитеља. Рођена је трајна љубав између човека и трубе. О младом талентованом трубачу брзо се прочуло у Неготинској крајини. То је већ 1968. година а он само тринаест лета. Дете. Стриц наговара оца да малог упише у зајечарску Нижу музичку школу. Воде га код директора господина Хиршла који, одушевљен његовим свирањем, даје задужење професору Петру Јовановићу да ученика научи основном свирању и читању нота. Те године младић добија нову трубу. Школовање је трајало три године. Миле Пауновић, „Млади народни уметник“, тако већ можемо да га назовемо, завршава паралелно осмогодишњу и нижу музичку школу. Е сад', он сматра да би требало много више да научи о музици, јер она влада његовим бићем, и да нема другог пута осим озбиљног рада и одрицања. Одлази у Београд да би положио пријемни испит у Средњој музичкој школи „Станковић“. Наравно, на пријемном свира коло „Стару влајну“. А шта би друго! Моцарт, Хајдн, који ученици у оваквим приликама свирају, могу да причекају. Професор Алојз Стрнад нашао се у чуду? Прихвата младића који наивном искреношћу каже : „Знате шта професоре, ја свирам народњаке. Ја свирам народну музику“. Он схвата да ово биће говори истину; да негује дух својих предака, своју музичку традицију. Али, даје му на знање да школовање неће бити ни мало лако и да ће морати пуно да учи. Једном приликом Миле је рекао: „Професор ми је био више него отац, строг али праведан“. Пет година рада, за једно сељачко дете које нема довољно пара за своје школовање , престављало је велики проблем. Али, велика подршка професора и упорност ученика уродили су плодом. Младић је сада врхунски трубач који подједнако добро свира класичну и народну музику. Његова интонација је баспрекорна а музикалност савршена. На Београдском сабору 1976. године у двадесет првој години Миле Пауновић осваја награду са композицијом Димитрија Обрадовића „ Из мојих шума“, писану за соло трубу, велики ревијски оркестар Радио Београда и женски хор „Колегиум музикум“. Ова награда му отвара врата ка великом успеху. . Постаје најтраженији београдски музичар за снимање плоча. Учествује на фестивалима, осваја награде, води оркестре културно уметничких друштава, тражи га државни ансамбл, народних игара „Коло“. Сада зарађује довољно за своје школовање. Љубав према труби води га на Музичку академију у Београду. Он жели да максимално усаврши своју уметност и полаже пријеми испит. Прима га Митке Ангелов, који је дошао из Бугарске, са великом репутацијом међународног уметника и фолклорног извођача. Једном приликом, пред крај Милетових студија, професор Ангелов одушевљено каже: „ Он боље свира од мене, он је душа народа.“ По завршеној Музичкој академији Миле Пауновић постаје професор трубе. Као врхунског инструменталисту траже га многе музичке школе. Али њега, темпераментног младог човека, више интересују путовања, гостовања, естрада. Оснива свој оркестар 1986. године и са њим неуморно свира. Гостује по градовима и државама, свуда где живе његови земљаци. Свира музику свога краја; влашку, српску, торлачку. За њега је то музика Неготинске крајине – Источне Србије. У Неготину се 1991. године оснива Средња музичка школа. Професори из Украјине и Русије долазе у овај град. Одсек за дувачке инструменте не постоји. Миле Пауновић, на молбу утицајних људи општине, пристаје да отвори катедру за трубу. И то је оно највредније у његовој каријери. Са великим жаром учи младе свирању и током двадесет четири године свога рада ствара генерације врсних трубача. Многи од њих су касније завршили високе музичке школе и академије. Награде које су ови млади уметници освајали, на разним такмичењима, подигле су углед музичкој школи у Неготину. Са групом музичара из Неготиске крајине, једним инструменталистом из Румуније и гајдашем из Бугарске, Миле Пауновић оснива етно групу „Балкански Источници“.Циљ овог састава је био да прикаже музику која у себи садржи спој али и различитост етничких група Србије. Круна ове музичке групе била је певачица Вионера, Влахиа супруга Милета Пауновића. Гостујући са њом у једној телевизиској емисији, на питање водитеља да ли више воли трубу или Вионеру, Миле одговара: „Волим трубу... али и Вионеру. Има једна наша тајна, - песма снимљена јавно“. А та песма, са којом је ова даровита жена победила у серијалу Р.Т.С.-а „Шљивик“ и добила ласкаву титулу „Чувара народне баштине“, узбудила је многе љубитеље фолклорне музике. Њен вокал; звонак, до перфекције отпевана мелизматика, стабилност интонације, плени и дочарава мелодију влашке песме на најлепши начин. Вионера је рођена у селу Ковилову четири километра од Црномаснице. Река Тимок као да је музиком спојила ове две сродне душe..... Вионера и Миле. Труба је популаран инструмент у Србији. Довољно је поменути Драгачевски сабор. Али труба Милета Пауновића је друга прича. Његов стил свирања, његове музичке реченице, мотиви, инспирисани традиционалном музиком, одају композитора који вешто комбинује фолклорне елементе Источне Србије. Он спаја мелодију Влаха са српским мотивима и каденцама те јужњачким ритмовима. То је музика једног уметника који је надградио фолклорну музику и створио свој препознатљиви стил. Његова импровизација и виртуозност свирања буде најлепше емоције у људима. Многи ће рећи: „Па то је традиционална музика Источне Србије.......“. Можда би било боље овако рећи: „То је музика једног обдареног бића који је музички језик створио по угледу на фолклорну традицију свога завичаја“. „Труба може да измами сузе, плач и радост. Ја сам се пробудио са трубом“. То су биле речи човека који није више са нама. Миле Пауновић преминуо је крајем јула 2015. године. Заспао је са својом трубом. У знак сећања и захвалност, за његов рад и дело, Средња музичка школа у Неготину организује од 2016.године „Меморијално такмичење дувача – Миле Пауновић“. Сећање на овог уметника, заљубљеника у трубу и музику, остаће да живи у нама и генерацијама које долазе. Димитрије Микан Обрадовић етномузиколог
